Petak, Mart 13, 2020

Depresija, usamljenost, nemoć ili nešto drugo

Iza mene je sasvim uobičajen dan, sa sasvim uobičajenim osećanjem praznine. Pitam se koliko se ljudi svakodnevno oseća tako, a da to niko ne zna? Nije nikoga ni briga. Uradila sam sve poslove, pozavršavala koliko sam mogla. I onda sednem, i nemam volje ni za šta. Sve je u meni prazno. Kada biste me upoznali lično, rekli biste da sam vedra, sređena osoba sa sasvim normalnim životom.

Ali ja sam izgubila mogućnost da se radujem. A tako bih volela da ponovo mogu osetiti tu euforiju, kada nešto izazove istinsku radost. Da li je to što sam na topolom i sigurnom dovoljan razlog za radost? Trebao bi biti, i zahvalna sam na tome. Ali nisam srećna. Usamljena sam. Nema načina da sada izađem iz kuće, jer ne znam kuda bih išla. Gde da idem sama? Hajde na stranu što svi čudno gledaju ženu koja se pojavi sama u restoranu, kafani,... Ali je i pomalo opasno u ovim ludim vremenima. A pričati sa četiri zida možete i kod kuće.

Onda pročitam neki tutorijal o samopomoći. Kaže, razmislite, šta bi Vam u ovom trenutku pričinilo zadovoljstvo. Pa kad ne znam, jednostavno ne znam. Sa 30 godina shvatite da ste izgubili volju. Ne, nisam od onih koji će da skoče sa mosta. Samo ću da nastavim da životarim, i da čekam čudo, koje će mi vratiti osmeh, ali onaj iznutra, ne onaj koji vam pokazujem, kada me sretnete. On je lažan, osmehujem se da svi vidite da sam dobro, da držim sve pod kontrolom. Razmišljam koliko sam se izolovala od sveta, jako me malo ljudi poznaje. Nisam pružila svetu što sam mogla, a imam osećaj da sam mogla mnogo. Bila bih silno dobar prijatelj. Ma, nemojte misliti da nemam prijatelja. Imam ih, ali to nisu ljudi koje sam sama stekla, to su naši zajednički prijatelji, njegovi prijatelji. Ograničila sam ceo svoj svet na njega, i na ljude oko njega. Ja sama nisam ništa uradila. I prekasno sam to shvatila. I sada mi se ideja o nama polako urušava. I sada sam usamljena. I prazna. I promašena.

Ako ste imali strpljenja da čitate sve ovo, dozvolite mi da vam dam jedan onako prijateljski savet, posebno za mlade devojke (a možda i momke, ko zna). Nikada, ali nikada nemojte podrediti svoj život nekoj osobi. Makar vam ona delovala najsavršenije i makar bili sigurni da ćete se zauvek voleti (to ne ide baš tako jednostavno, ali o tome drugi put). Čuvajte svoj integritet, gradite sebe i svoj krug ljudi, i živite u zdravoj vezi, nemojte biti ta veza, budite vi, takvi kakvi želite biti, da se ne biste jednog dana probudili bez cilja, volje i radosti. Živeli.

Jeste [Odgovori]

Ovo kao da je moj tekst, hvala ti što si umesto mene napisala ;). Samo kod mene ne bi pistojala ta druga osoba, jer realno i ne postoji, ostalo... Ništa ne bih menjao

Comment by aleksandar402ns (03/14/2020 15:04)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me